Zašto se neki ljudi češće razboljevaju od drugih?
Odrasla osoba u proseku preleži dve do tri prehlade godišnje. U istoj kancelariji, međutim, uvek postoji neko ko celu zimu prođe bez kijanja i neko ko izlazi iz jedne viroze pravo u drugu. Svi udišu isti vazduh, dodiruju iste kvake.
Na učestalost infekcija mogu uticati različiti faktori, uključujući nasleđe, uzrast, izloženost uzročnicima infekcija, kvalitet sna, stres, ishranu i postojeće zdravstveno stanje. Neke od tih stvari ne možete da promenite, ali većinu ipak možete.
- Učestalost bolesti zavisi od otpornosti imunog sistema, a ne samo od toga koliko ste izloženi virusima.
- Genetika i individualni imuni odgovor mogu doprineti razlikama u tome da li će izloženost uzročniku dovesti do simptoma i koliko će oni biti izraženi.
- Redovno nedovoljno spavanje povezano je sa nepovoljnijim funkcionisanjem imunog sistema i može biti povezano sa većim rizikom od virusnih infekcija.
- Hronični stres, manjak vitamina D i loša ishrana postepeno troše odbrambene kapacitete tela.
- Česte infekcije ponekad ukazuju na skriveni zdravstveni problem koji treba proveriti kod lekara.
- Male, dosledne promene navika daju bolji rezultat od povremenih "udarnih" mera.
Napomena
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje savet lekara. Ako se često razboljevate ili imate dugotrajne simptome, obratite se svom lekaru.
Zašto se neki ljudi češće razboljevaju - otpornost je važnija od izloženosti
Veća izloženost obolelim osobama može povećati mogućnost infekcije, ali sama po sebi ne objašnjava sve razlike u učestalosti i težini bolesti.
Dve osobe mogu biti izložene istom virusu, a da jedna završi u krevetu sa temperaturom, dok druga ne oseti ništa osim blagog grebanja u grlu.
Ključ je u nečemu što stručnjaci zovu imunološka otpornost. To je sposobnost organizma da brzo odgovori na pretnju, a zatim da se isto tako brzo vrati u ravnotežu.
Genetika i urođena sklonost infekcijama
Genetske razlike mogu uticati na funkcionisanje imunog sistema i individualnu podložnost određenim infekcijama. Kako objašnjava profesor Sunil Ahuja u razgovoru za Scientific American, postoje tri glavne grupe faktora: genetska predispozicija, okruženje sa velikim opterećenjem infekcijama i način na koji organizam odgovara na upalni stres.
Ova treća grupa je najzanimljivija, jer se razlikuje od osobe do osobe, pa čak i od infekcije do infekcije.
Na nasleđe ne možete uticati. Zato je korisnije usmeriti pažnju na ono što možete.
Kako organizam kontroliše upalu
Upala je neophodna. Kada se pojavi infekcija, telo šalje signale koji privlače bela krvna zrna na mesto problema. Otok, crvenilo i toplota su znak da se odbrana aktivirala.
Problem nastaje kada je upalni odgovor prejak ili preslab. Razlike u imunom odgovoru mogu uticati na to da li će infekcija izazvati simptome i koliko će oni biti izraženi.
Oni kod kojih se ovaj balans narušava sporije se oporavljaju i češće se vraćaju u krevet.
Svakodnevne navike koje slabe imuni sistem
Nedovoljno sna, neuravnotežena ishrana i dugotrajan stres mogu nepovoljno uticati na opšte zdravlje i normalno funkcionisanje imunog sistema. Kada se takvi dani nagomilaju, pad imuniteta postaje primetan kroz učestale prehlade i sporiji oporavak.
Nedostatak sna
San je verovatno najpotcenjeniji saveznik imunog sistema. Prema podacima koje navodi Healthline, redovno spavanje od šest sati ili manje povezuje se sa većim rizikom od virusnih infekcija i slabijim odgovorom organizma na vakcine. Većini odraslih potrebno je najmanje sedam sati sna.
Jedna neprospavana noć vas neće razboleti. Mesec dana kratkog sna je druga priča.
Hronični stres
Kratkotrajni stres organizam podnosi bez većih posledica. Kada stres traje duži vremenski period, hormon kortizol ostaje povišen i počinje da prigušuje odbrambeni odgovor.
Veza između faktora stresa i imuniteta je dobro dokumentovana, i upravo zato se mnogi razbole čim posle napornog perioda konačno odu na odmor.
Ishrana siromašna hranljivim materijama
Imunim ćelijama su potrebni proteini, cink, selen, vitamini A, C i D. Ishrana zasnovana na brzoj hrani, belom brašnu i šećeru može da zasiti, ali ne obezbeđuje ono što je telu potrebno za odbranu.
Poseban problem u našim krajevima je vitamin D. Od oktobra do aprila smanjena izloženost sunčevoj svetlosti može doprineti manjoj sintezi vitamina D.
Dehidratacija i zdravlje usta
Sluzokoža nosa i grla je prva barijera za viruse. Nedovoljan unos tečnosti može isušiti sluzokožu, čime će ona lakše propuštati mikroorganizme. Slično važi i za zdravlje zuba i desni, jer hronična upala u usnoj duplji opterećuje ceo organizam.
Okruženje i posao - ko je najizloženiji infekcijama
Izloženost ipak ima svoju ulogu, naročito kod ljudi koji svakodnevno provode vreme u zatvorenom prostoru sa mnogo drugih osoba. Što je veće "mikrobno opterećenje", veća je šansa da imuni sistem u nekom trenutku popusti.
Najčešće se razboljevaju:
- Vaspitači i nastavnici u nižim razredima.
- Zdravstveni radnici.
- Roditelji dece koja idu u vrtić.
- Ljudi koji svakodnevno koriste gradski prevoz.
- Zaposleni u prodavnicama i šalterskim službama.
Važno je razumeti da se ni u ovim grupama ne razboljevaju svi podjednako. I tu se ponovo vraćamo na otpornost.
Česte infekcije kao signal - kada posetiti lekara
Ponekad učestale prehlade nisu stvar navika, već posledica stanja koje još nije otkriveno.
Neki od skrivenih uzroka mogu biti anemija, poremećaji rada štitne žlezde, nedijagnostikovani dijabetes, alergije koje se lako pomešaju sa prehladom ili nizak broj belih krvnih zrnaca. Mnogi od ovih problema idu ruku pod ruku sa osećajem iscrpljenosti, pa su uzroci hroničnog umora često isti kao i uzroci čestih infekcija.
Lekaru se obratite ako primetite:
- Više od četiri do pet infekcija godišnje koje traju duže nego ranije.
- Temperaturu koja se vraća bez jasnog razloga.
- Rane koje sporo zarastaju.
- Stalni umor i pored dovoljno sna.
- Nagli gubitak telesne mase.
Kako ojačati otpornost organizma kroz svakodnevne navike
Prema smernicama koje objavljuje Health, osnovu čine kvalitetan san, raznovrsna ishrana, redovno kretanje i aktivno upravljanje stresom.
-
Redovno kretanje
Umereno vežbanje, poput brzog hodanja od 30 minuta, poboljšava cirkulaciju imunih ćelija kroz organizam. Ključna reč je redovno. Jedan iscrpljujući trening nedeljno ne donosi istu korist kao svakodnevna šetnja.
-
Rutina tokom cele godine
Imunitet se ne gradi u novembru, kada prehlade već krenu. Mnogo je efikasnije jačanje imuniteta kroz celu godinu, uz stabilan ritam spavanja, obroke sa dovoljno proteina i vreme provedeno napolju.
ECOMER kao podrška imunitetu kod čestih prehlada
Kada se trudite oko sna, ishrane i kretanja, a i dalje primećujete da vam organizam teško izlazi na kraj sa sezonskim virusima, dodatna podrška može imati smisla. Upravo zbog toga smo razvili ECOMER.
Šta ECOMER sadrži i kako deluje
ECOMER proizvodimo od ulja jetre ajkule, prirodnog izvora jedinjenja koja se zovu alkilgliceroli. Ove supstance se prirodno nalaze i u ljudskom organizmu, u koštanoj srži i majčinom mleku, a poznate su po ulozi u podršci stvaranju i aktivnosti belih krvnih zrnaca. Kada smo birali sirovinu, želeli smo proizvod koji radi sa organizmom, a ne umesto njega.
Za osobe kojima je potrebna intenzivnija podrška, postoji i Ecomer Forte sa većom koncentracijom aktivnih sastojaka. Evo i preporučenog načina doziranja.
Detaljan način upotrebe prilagođen je različitim potrebama, a ECOMER možete pronaći u većini dobro snabdevenih apoteka.